Opis studijskog programa
European Master in Higher Education – ujedinjeni dvogodišnji master program (12O ECTS), organizovan od strane Univerziteta Oslo (Norveška), Aveiro (Portugal) i Tampere (Finska). Studije su finansirane od strane Erasmus Mundus Programa Evropske Komisije. Program se fokusira na promene funkcija, politika i rada visokoškolskih ustanova iz komparativne perspektive. To praktično znači: menadžment visokoškolskih ustanova i proučavanje visokoškolskih zakona i politika u svetu.
Da li si dobio/la stipendiju/finansijsku pomoć i kako? Šta ona pokriva?
Dobio sam stipendiju od Evropske Komisije koja pokriva: putne troškove, školarinu, smeštaj i hranu, kao i sve troškove vezane za školovanje (knjige, materijale, itd…) Stipendiju sam dobio automatski, jer svi koji uspešno apliciraju na neki Erasmus Mundus-ov program automatski dobiju i stipendiju za školovanje.
Tvoje iskustvo pri dobijanju vize
Prvo sam dobio vizu za Norvešku (turističku za 7 dana), koju sam jako lako dobio, posto je fakultet poslao pismo za ubrzano izdavanje vize, koje sam trebao da predam u ambasadi. Takođe ovaj papir je dao garanciju za moje finansijsko stanje, zbog čega nisam trebao da dokažem da imam 1O.OOO evra na računu, što je inače potrebno. Nakon što sam stigao u Norvešku trebao sam se registrovati u policiji, gde su mi zamenili turističku vizu, sa boravišnom i radnom vizom za godinu dana. Procedura oko vize je išla dobro, bez komplikacije. Slična procedura je bila i za dobijanje Finske boravišne vize. Ako se sakupi i priloži neophodna dokumentacija (potvrda o studiranju, ispunjeni formular, fotokopije, itd..) sve ide glat. Jedino sam za dobijanje Portugalske vize imao malo poteškoća: Oni traže pored osnovnih papira, i sve dokaze, da je aplikant nekažnjavan. Ali ne samo iz Srbije, nego iz svih zemalja gde je aplikant boravio duže od tri meseci tokom svog života.
Kako si obezbedio/la smeštaj?
Norveška (Oslo)- Preko interneta sam kontaktirao studentsku organizaciju u Norveškoj (pošto tamo studentska organizacija rukovodi sa studentskim domovima). Na sajtu SiO (www.sio.no) se mogu pronaći opcije koje se nude studentima, I takođe je moguće uraditi rezervaciju smeštaja odavde. Obično u Norveškoj studenti žive sami u sobama, dok se kuhinja i kupatilo u glavnom dele. Smeštaj je najjeftiniji u studentskim domovima, i plaća se deposit. Obično se traži da student plati deposit pre dolaska, ali je moguće i pregovarati o tome da se deposit plati nakon što se osoba uselila (ako student nema dovoljno para). Obično preko interneta, osoba izabere dom u kojem želi da živi. Nakon što stignete tamo, na recepciji imate pravo da pregledate tri sobe (a ponekad i više) i da odlučite u koju želite da se uselite. Pa je obično najbolje onima koji stignu tri-četiri dana pre početka godine, jer imaju veći izbor. Finska (Tampere) – U finskoj sam smeštaj obezbedio na isti način kao u Norveškoj. S tim, da u Finskoj ne postoji mogućnost da student sam izabare dom ili sobu. Samo je moguće dati preferense, I nadati se da ćete uspeti u taj dom gde ste aplicirali. Portugal (Aveiro) – U portugaliji nema dovoljan broj studentskih domova, pa je najlakse da student nakon sto je stigao na univerzitet, ode do prve oglasne table I izabere neki privatni smestaj koji se reklamira tamo. Takodje je moguce preko interneta naci stanove, ali oni su prvenstveno namenjeni turistima I cesto su skuplji od redovnih stanova. Zato svakome ko planira da studira u Aveiro, preporucuje da stigne nekoliko dana ranije i da prespava u youth hostelu kako bi imao vremena da pregleda ponude smestaja.
Koliko je skup/jeftin život u inostranstvu?
Norveška (Oslo) – najskuplja moguća destinacija u Evropi, treba da prođe određeno vreme dok se osoba ne navikne na velike cene. U proseku studentu je mesečno potrebno oko 1.OOO evra. Finska (Tampere) – u finskoj je cena hrane i kućne higjiene (šampon, etc.) ista kao što je u Srbiji, ako ne i manja. Ipak, ako neko želi sam da priprema jela, onda to može da izađe dosta skuplje. Studenti obično jedu brzu hranu koja se kupuje u kesici ili konzervi (smrznuta pizza, testa, kropmir i riblji štapići, pasulj). Takođe na Univerzitetu se može jesti u kantini, koja svakog dana nudi švedski sto sa 4 vrsta salata, dva glavna jela sa mesom i jedno vegeterijansko, kao i za prilog pirinač, krompir ili testo. Student ima pravo da uzme koliko god želi ili koliko god stane na tanjir (ali ne sme da meša dva glavna jela) i plaća svega 2 evra. Zabava je dosta skupa, tako se uvek naplaćuje nekoliko evra za ulazak u klubove ili za garderobu. Zato, najčešće studenti piju kod kuće pre izlazka. Smeštaj je oko 25O evra mesečno. Transport sa autobusima je mesečno 35 evra.
Da li postoji mogućnost da se nađe posao uz ovaj program?
Postoji, ali to u velikom delu zavisi od angažovanje studenta. Sa ovom diplomom je moguće zaposliti se pri bilo kojem Univerzitetu kao administrator, koordinator programa, ili kao menadžer. Takođe ima posla i kod međunarodnih institucija koje se bave visokim obrazovanjem, kao što su UNICEF, ENQA, etc…
Kako ocenjuješ društveni život?
Norveška (Oslo) – U Oslu ima jako puno stranaca iz svih delova sveta. Grad je jako multikulturalan, i skoro svako priča Engleski. Studentske organizacije često organizuju žurke i razne programe za strane student. Finska (Tampere) – Manji grad, ali je ipak pun sa Erasmus studentima. Postoji i jedan klub (SAHA) gde se za njih (nas) svakog petka održavaju internacionalne žurke.