Intervju - Fakultet za primenjenu ekologiju - FUTURA
Daniela Cvetković student druge godine, član Saveta Fakulteta za primenjenu ekologiju, Univerziteta Singidunum

Fakultet za primenjenu ekologiju se trudi da ostvari visok nivo kvaliteta nastave i obezbedi studentima svestrani pristup problematici zaštite životne sredine. Za razliku od drugih fakulteta na kojima se u manjoj ili većoj meri izučavaju predmeti kao što su ekologija ili zaštita životne sredine, ovaj fakultet je jedina visokoškolska ustanova u zemlji čiji je studijski program vezan isključivo za zaštitu životne sredine. Za razliku od klasične ekologije, koja je prirodna nauka, nova, primenjena ekologija predstavlja sintezu ne samo prirodnih nego i društvenih i tehničkih nauka.  U skladu s tim, pored prirodnih nauka kao što su biologija, fizika, hemija, fizička hemija,...izučavaju se i društvene nauke kao što su ekološko pravo, ekonomija prirodnog kapitala, sociologija, metodologija, menadžment životne sredine,...kao i tehničke nauke, tehnološki procesi, biotehnološki procesi ekoremedijacije, merenje i monitoring životne sredine...
Fakultet omogućava sticanje specijalističkih znanja o životnoj sredini putem savremenih nastavnih programa i metoda interaktivne nastave. Nastavni kadar čine profesori koji su već afirmisani kao eksperti u oblastima koji se izučavaju u okviru nastavnog plana i programa, a većina njih se stručno usavršavala na nekim od stranih univerziteta.
Pored klasičnog sistema školovanja, fakultet omogućava i sasvim nov način studiranja tzv. „distance learning“ ili „učenje na daljinu“, koji je posebno pogodan za one koji su zaposleni, pa nisu u mogućnosti da svakodnevno pohađaju nastavu. Sva predavanja se snimaju, i studenti dobijaju dvd sa snimcima i prezentacijama, kao i kontrolna pitanja na koja odgovaraju da bi se utvrdilo da li su zaista pogledali snimak. Sva obaveštenja studenti dobijaju putem e-maila, a ispiti se polažu u terminima kada njima odgovara.

Nastava na fakultetu se izvodi u savremeno opremljenim salama, u obliku predavanja i stručne prakse koja podrazumeva vežbe, seminarske radove, prezentacije, priloge...Vežbe iz biologije, hemije, fizičke hemije izvode se u laboratorijama opremljenim najsavremenijim uređajima. Fakultet sarađuje sa Istraživačkom stanicom Petnica, gde se takođe izvodi stručna praksa iz biologije, hemije.
U cilju što boljeg upoznavanja prirode i prirodnog okruženja osmišljena je i ekološka učionica na Velikom Ratnom ostrvu, predelu izuzetnih prirodnih odlika, koja se sastoji od otvorenog amfiteatra u prirodi, gde se tokom leta organizuju kampovi. Studenti imaju prilike da se upoznaju i sa malobrojnim prirodnim dobrima od izuzetnog značaja, kao što je npr. specijalni rezervat prirode Zasavica, koji se nalazi blizu Sremske Mitrovice. Pored toga, fakultet sarađuje i sa Zavodom za zaštitu prirode, gde se organizuju predavanja i vežbe, pa su studenti u toku sa svim što se dešava kada je u pitanju zaštita prirode kao i stanje prirodnih resursa u našoj zemlji.
Fakultet poseduje i računarski centar, a sale su opremljene savremenom tehnologijom za izvođenje audio-vizuelne nastave.
Studijsko - stručna praksa i naučno - istraživačka delatnost se odvija kroz realizaciju konkretnih projekata na nacionalnom, kao i lokalnom nivou i saradnju sa relevantnim kompanijama i institucijama.
Mislim da je praksa u dovoljnoj meri zastupljena na fakultetu i da je njen kvalitet na zadovoljavajućem nivou.

Kao bivši student državnog fakulteta, i sadašnji student privatnog fakulteta mogu na osnovu ličnog iskustva da opišem razliku između državnih i privatnih fakulteta. Pre svega, drugačiji je odnos profesora prema studentima na privatnim fakultetima. Da li je u pitanju finansijski momenat ili nešto drugo, ne ulazim u to, ali primetna je veća angažovanost profesora i posvećenost studentu.
Razlika je i u samom metodu nastave. Studentima se dozvoljava da ispolje svoju kreativnost, inicijativnost, da predlažu svoje ideje, da aktivno učestvuju u nastavi. Što se gradiva tiče ono je svakako manje obimno na privatnim fakultetima, ali je to prednost jer se na državnim fakultetima akcenat daje teorijskom, suvoparnom znanju, a malo praktičnom, primenjenom znanju. Nastavni kadar na državnim fakultetima, uglavnom sačinjavaju profesori (čast izuzecima) koji ne prate savremene trendove u nastavi, a i ne trude se da studentima na adekvatan način prenesu znanje. Osim toga uslovi studiranja na mnogim državnim fakultetima nisu adekvatni, pa su studenti, u nedostatku sredstava za izvođenje nastave često prinuđeni da improvizuju. Kriterijumi ocenjivanja su dosta strogi na državnim fakultetima, pa je zato prolaznost studenata na ispitima mala, a sve veći broj tzv. „večitih studenata" koji nikako da dođu do diplome. To je veliki problem, koji će nadam se biti rešen uvođenjem reformi u obrazovanju. Sve ovo su dovoljni razlozi što sve veći broj studenata prelazi sa državnih na privatne fakultete.