Preuzmi Maturang aplikaciju
   
  • Intervju - Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija u Trsteniku
    Mario Spasić predsednik Zajednice organizacije studenata mašinstva Srbije i Studentske organizacije Visoke tehničke mašinske škole u Trsteniku


Mario Spasić , predsednik Zajednice organizacije studenata mašinstva Srbije i Studentske organizacije Visoke tehničke mašinske škole u Trsteniku

Kakvi su uslovi studiranja i kakvo je vaše mišljenje o kvalitetu nastave na vašem fakultetu?

Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik je visokoobrazovna ustanova koja već više godina unazad sprovodi sve aktivnosti vezane za implementaciju Bolonjske deklaracije i Evropske zone visokog obrazovanja. U skladu sa tim, nastavni procesi su usklađeni sa Bolonjskim procesom: studije traju 6 semestara, rad studenata se prati i vrednuje tokom čitavog studiranja, tako što se primat daje predispitnim obavezama koje studenti redovno odrađuju; ocenjivanje se sprovodi preko ESPB bodova, nastava se izvodi i teorijski i praktično, u moderno i po svetskim standardima opremljenim laboratorijama. Ovakav način rada obično i suvoparno predavanje pretvara u znanje koje se može aplikativno primeniti na realnim primerima iz prakse. Nezaobilazan faktor je jako razvijena saradnja između profesora i studenata. Uslovi za studiranje su, sve u svemu, jako dobri, i za to treba zahvaliti menadžmentu škole.

Koliko se obrazovanje na privatnim i državnim fakultetima razlikuje? Koje su to najbitnije razlike po Vašem mišljenju?

Moje mišljenje o razlikama na državnim i privatnim fakultetima je podeljeno. S jedne strane, imate državne fakultete koji nemaju realna obrazloženja za jako visoki prag znanja koji je neophodan za prohodnost na studijama, dok s druge strane postoje privatni fakulteti koji sigurni nemaju racionalnih obrazloženja za jako nizak prag znanja za prohodnost. Takođe, neki državni fakulteti i nemaju neophodne uslove za rad, a na pojedinim privatnim su uslovi za rad zaprepašćujući. Ne bih polemisao o kvalitetu nastave, ali i kad je nastava u pitanju imate kvaliteta i nedostataka i na jednoj i na drugoj strani. Sve je stvar slobodne volje budućih studenata koji upisuju i jedne i druge fakultete, a obaveza Komisije za akreditaciju i Ministarstva prosvete jeste da donese konačnu odluku da li pojedini i državni i privatni fakulteti zasližuju da rade. Jedno je sigurno: državni fakulteti treba da se zapitaju zašto ih brucoši zaobilaze u širokom ruku i idu na privatne fakultete, i da li je takvo stanje održivo, imajući u vidu da se tako otvaraju vrata pojedinim privatnim fakultetima da se laktaju za pozamšne školarine, na uštrb znanja i istinskog kvaliteta studija.