• Dragoljub Mićko Ljubičić - glumac, pisac, muzičar

  
  

Dragoljub Ljubičić je rođen 1962. godine, u Beogradu. Završio je osnovnu školu, nižu muzičku školu, gimnaziju, a posle vojske studirao je prava, ali je prestao na trećoj godini. Od 22. godine paralelno se bavio radom u Indeksovom radio pozorištu i reklamnim biznisom. Osnivač je i suvlasnik preduzeća „Tim talenata", koje se i danas bavi tržišnim komunikacijama. Bio je glumac i koautor u više predstava, glumio je u TV serijama, filmovima, bio je glavni glumac i koautor filma „Tito, po drugi put među Srbima", kao i autor serijala „Pozovi M... ili će on tebe". Napisao je dve knjige „Nacionalni park Srbija" 1 i 2, a snimio je i muzički kompakt disk kao kompletan autor muzike i tekstova „Truba... i druge priče".

Šta ste studirali?

Pravni fakultet u Beogradu.

Čemu su Vas studije naučile i koliko Vam je to značilo za karijeru?

Studije prava su me naučile da sam na pogrešnim studijama. Zato sam ih i napustio, jer je bilo isuviše toga što me je interesovalo, a što tamo nisam pronašao. Od tada sam bio u prilici da „prostudiram“ mnoga svoja paralelna interesovanja. Tim studijama se još uvek bavim i neću prestati dok sam živ.

Kako ste našli svoj prvi posao i čime ste se bavili na početku Vaše karijere?

Ako izuzmem svirku u rok grupi, što i nije bio neki posao, prvi posao, doduše honorarni, mi je bio u EKO programu Radio Beograda. Bio sam čitač radio reklama. Tamo me je odvela Dragana Marković, tada glumica „Indeksovog radio pozorišta“, ali i  spikerka na radiju. I danas dajem glas nekim reklamama, ali ne često.

Kada zapošljavate ljude, kakav profil osoba tražite?

Uvek sam u potrazi za kreativcima, ali samo ako su uz to i pristojni i kvalitetni ljudi. Klonim se svake loše energije.

Koje veštine usavršavate i kako radite na sebi?

Najviše radim na sebi tako što se trudim da ne zapostavim ono što mi je rođenjem dato: multitalenat. Nije to uvek lako, jer kad imaš mnogo interesovanja i dovoljno sposobnosti da ih sve s manje-više uspeha ostvariš, svaki od talenata vuče u svom pravcu i traži značajan deo energije. Pokušavam, dakle, da što mudrije rasporedim tu energiju, stavljajući akcenat na one stvari koje mi se u tom procesu i tom trenutku čine važnim za ljudsko i profesionalno napredovanje. A najviše treba poraditi na razvijanju osećanja za meru, u svemu.

Preporučite nam knjige u svojoj oblasti rada, koje smatrate dobrim.

Pošto je moja „oblast rada" prilično široka i raznolika, jer svu kreativnost crpim iz života oko sebe, preporučujem Ivu Andrića. On je o životu mnogo znao, razmišljao kao filozof, ali ne onaj suvoparni i nerazumljivi, već filozof sa istančanim osećajem za zanimljivo, te je zato i uspeo toliko toga životnog da zabeleži na zadivljujuće jednostavan, a neizmerno dubok način.

2009. godina

---