• Nenad Filipović - akademski direktor IEDC-Poslovne škole Bled

  
  

Dr Nenad Filipović, akademski direktor IEDC-Poslovne škole Bled, kao introvertna ličnost se potpuno uklopio u svet kompjutera, a svoj takmičarski duh je ispoljavao kroz školovanje (uvek je bio najbolji) i sport (bio je član omladinske reprezentacije u odbojci). Slučajnim spletom okolnosti, našao se na čelu kompleksnog istraživačkog projekta koji je zahtevao izuzetna tehnička znanja i veštine. Ubrzo je saznao da je, kako bi završio projekat, osim davanja praktičnih rešenja, potrebno da motiviše svoj tim, da "proda" projekat unutar firme, ali i krajnjem klijentu. Tako je nenamerno postao menadžer. Nakon 15 godina brzog uspona u korporativnom svetu, stigao je do pozicije izvršnog direktora i bio je odgovoran za približno 7.000 zaposlenih i trećinu korporacijskog poslovanja. Ponovo vođen slučajem, seli se u Sloveniju i postaje profesor menadžmenta. Mogućnost da radi sa velikim umovima i utiče na njih ga je naterala da se zaljubi u svoj posao.

Šta ste studirali?

Imao sam sreće jer sam sticao znanje širom sveta. Izuzetno sam zahvalan na odličnom srednjoškolskom obrazovanju koje sam stekao u XV Matematičkoj gimnaziji u Zagrebu koje je poslužilo kao prvi stepenik. Završio sam diplomske i master studije računarskih nauka na Univerzitetu u Zagrebu, program za predavače menadžmenta na univerzitetima Stanford i Harvard u SAD, a doktorsku diplomu iz menadžmenta sam zaslužio na Free University of Amsterdam u Holandiji.

Čemu su Vas studije naučile i koliko Vam je to značilo za karijeru?

Veštinama dobrog slušanja, brzog razmišljanja, ali i da treba da razmislim dva puta pre nego što donesem konačan zaključak. Da je potrebno imati uvid u širu sliku pre nego što se bacimo na detalje, kao i da se treba okružiti izvanrednim ljudima. Takođe, da treba biti ambiciozan, ali pritom pokušati ostati skroman. Kao što možete da primetite, verujem da se učenje više tiče stavova i veština nego formalnog znanja, koje je i najjednostavnije za steći od ove tri komponente.

Kako ste našli svoj prvi posao i čime ste se bavili na početku Vaše karijere?

Moj prvi posao je našao mene. Univerzitetski profesor koji je bio zainteresovan za moj rad mi je prišao sa predlogom da ostanem na univerzitetu kao asistent. Moj prvi zadatak je bio da popravim stari televizor - uskoro je moj šef shvatio da sam tokom studija izbegavao "da zasučem rukave" kada se radilo o nečemu što nije imalo direktne veze sa programiranjem. Upravo zato me je odmah naučio da bežanje od problema ne može da ga reši.

Kada zapošljavate ljude, kakav profil osoba tražite?

Zapošljavam osobe pune pozitivne energije i želje za sticanjem znanja. Sve ostalo može da se ispravi vremenom.

Koje veštine usavršavate i kako radite na sebi?

Uvek imam potrebu da radim više na svom ličnom razvoju. Što se tiče veština, mogao bih da usavršim svoju sposobnost upravljanja vremenom (truditi se da postavljam prioritete i izbeći skakanje sa jednog zadatka na drugi). Ipak, veština koju se najviše trudim da razvijem jeste govoriti manje nego sada. Svakako, voleo bih da imam više vremena za sebe (za čitanje, muziku, sportove), ali to će sačekati momenat kada deca odrastu.

Preporučite nam knjige u svojoj oblasti rada, koje smatrate dobrim.

Mnogo je odličnih knjiga, ali se razlikuju po nameni. Ja ću vam preporučiti dve odlične knjige za početak učenja o strategijskom razmišljanju i vođstvu:
"Strategija: namena, sadržaj i kontekst" (Strategy: Process, Content, Context) - Bob de Vit i Ron Majer;
"Vođstvo: teorija i praksa" (Leadership: Theory and Practice) - Piter Gaj Northaus

2011. godina

---