Đorđe Marić , Student prodekan
Kakvi su uslovi studiranja i kakvo je vaše mišljenje o kvalitetu nastave na vašem fakultetu?
Mislim da su uslovi studiranja kao i na većini drugih fakulteta, tj. uslovi su srednjeg kvaliteta. Stanje se iz godine u godinu popravlja kada se radi o učilima i sredstvima za rad uopšte. Kvalitet nastave nije na zadovoljavajućem nivou jer velika većina profesora odbija da reformise nastavne planove koji su zastareli, preopširni i često bez praktičnih primera. To studentima stvara teškoće da sakupe dovoljan broj bodova za upis naredne godine, što će biti još veći problem od naredne godine kada bude obavezno čišćenje godine da bi se ostalo u statusu studenta koji se finansira iz budžeta.
Praktična nastava je neophodna za današnje kvalitetno obrazovanje. Da li, po vašem mišljenju, studenti na fakultetu imaju dovoljno praktične nastave?
Studenti na odseku za Šumarstvo imaju dobru praksu, ali bi bilo dobro da je bude još više. Na odseku za preradu drveta takođe. Nisam zadovoljan praktičnom nastavom na odsecima za ekološki inženjering I pejzažnu arhitekturu koja je najveći problem, u smislu da studenti nemaju dovoljno prakticne nastave savladjivanja grafičkih (inzenjerskih) programa.
Kakva je saradnja studenata sa studenskom službom? Koji su najčešći problemi i šta bi moglo da se poboljša?
Prema podacima koje smo dobili anketiranjem studenata, ovo je najveći problem našeg fakulteta. Studenti se uglavnom žale na prekratko radno vreme (11-13h). Žale se I na neljubaznost osoblja na šalterima studentske službe, ali to je uglavnom jer tamo dobijaju za studente nepovoljne informacije koje osoblje samo prenosi.
Kako bi ocenili rad studentskih organizacija na fakultetu? Da li ste zadovoljni njihovim radom i kvalitetom?
Od svih studentskih organzacija na našem fakultetu najveći kontinuitet kvalitetnog rada pokazuje Lovačko udruženje ,,Mirko Lavadinović ,, . Tu su još I Studentska unija Šumarskog fakulteta I Foto-kino klub čijim radom smo zadovoljni.
Studentski parlament ima jako dobru komunikaciju sa upravom fakulteta, ali zakon o visokom obrazovanju daje preveliku autonomiju profesorima, tako da I pored tako dobre komunikacije ne uspevamo da resimo problem nereformisanih nastavnihplanova I programa.
Koliko se obrazovanje na privatnim i državnim fakultetima razlikuje? Koje su to najbitnije razlike po Vašem mišljenju?
Državni fakulteti imaju veću tradiciju i kriterijum je dosta stožiji. Razlika je i u načinu rada. Na privatnom fakultetu profesor je u potpunosti posvećen studentima i komunikacija izmedju studenata i profesora odlična. Državni fakulteti su jako daleko od toga.
Na privatnim fakultetima je daleko bolja situacija u smislu sredstava za rad, opremljenosti laboratorija i biblioteka, ali je činjenica da jako veliki broj studenata upisuje privatne fakultete jer zna da će ih završiti. Generalno, mislim da je tu sve do samog studenta. Ko zna zašto je došao na fakultet taj će i na privatnom fakultetu steći odlično obrazovanje.