Prijemni.rs
Maturang
  • Kolokvijum položen bez muke


Testovi i raznovrsni oblici pisane provere znanja su neizbežna “muka” svakog studenta. Polaganje testa predstavlja zapravo demonstraciju vaše sposobnosti da razumete gradivo i primenite naučeno na konkretnom primeru.

Budući da se tokom školskih dana periodično susrećete sa obaveznim kolokvijumima, uspešno polaganje istih zahteva konstantan rad i učenje. Mišljenja o adekvatnosti ovog vida provere znanja su sukobljena, pa tako u zavisnosti od toga da li vam testovi “leže” ili ste sigurniji u svoje znanje prilikom usmenog izlaganja zavisiće i vaš stav prema testovima. Ukoliko se nalazite među onima koji nikako ne uspevaju da postignu željene rezultate na testu, ili pak samo želite da usavršite svoju “veštinu” polaganja testova, predlažemo vam nekoliko saveta za uspešno savladavanje misije Kolokvijum.

1. Analizirajte kako ste prošli na sličnom testu

Najbolji način da se pripremite za predstojeći test jeste da uradite što više sličnih testova. Zvuči kao paradoks? Kao i za sve druge aktivnosti u životu i u učenju, vežba je osnova svakog uspeha.

2. Pripremite se na vreme

Na dan polaganja testa poslednja stvar koja vam je potrebna jeste panika! Ukoliko test imate rano ujutro, pripremite se na vreme odnosno veče pred ispit, tako ćete ujutro izbeći paniku i spremanje “na brzinu”, pa je i verovatnoća da zaboravite nešto, kao indeks na primer, minimalna.

3. Budite staloženi i samouvereni

Kada dođete na kolokvijum nikako ne smete dozvoliti da panika i strah nadvladaju. Pokušajte da ostanete smireni i skoncentrisani iako to ponekad deluje sasvim nemoguće, naročito ukoliko se radi o bitnom ispitu koji će vam osigurati prelazak u sledeću godinu studija. Zapamtite, uznemirenost koju osetite pred sam test, nije strah od neznanja, već je zapravo trema i to čak oblik pozitivne treme, budući da jedva čekate da dobijete test i pogledate pitanja. Naučite da kontrolišete ovu tremu i ne dozvolite da preraste u strah. Ukoliko osetite da vas obuzima panika, jednostavno udahnite par puta i pokušajte da objasnite sami sebi da to što trenutno osećate je zapravo normalno. Takođe, imajte na umu da je panika zarazna! Ukoliko ste skloni tremi pred ispit, pokušajte da se izdvojite od kolega i koleginica koji na sličan način reaguju. Čak i da ste uspeli da održite pribranost pred kolokvijum, dovoljno je da vam uspaničeni kolega ili koleginica započne priču o tome koliko nisu sigurni i da vas zapitkuju o vašoj spremnosti da ponovo počnete da osećate tremu. Jednostavno se izdvojite, recite da vam je potreban trenutak da presaberete svoje misli i da se skoncentrišete kako biste mogli da se posvetite testu. A paniku ostavite njima.

4. Pažljivo čitajte uputstva

Vrlo često se dešava da ne položite test, a da vam nije jasno kako je to moguće, budući da ste apsolutno sigurni da ste tačno odgovorili na sva pitanja. Ali jeste li sigurni da ste tačno odgovorili da postavljena pitanja? Sasvim je normalno da od tolikog iščekivanja da test počne i da što pre završimo taj ispit, postanemo brzopleti i da pokušamo da zbrzamo rešavanje testa. Tu upravo leži i glavni uzrok zašto nismo položili kolokvijum, jednostavno dali smo tačne odgovore, ali ne na postavljena pitanja. U brzini se dešava da pretpostavimo šta nam je zadato u određenom pitanju, jer nam liči na nešto što smo pročitali u skripti ili radili na predavanju, ili jednostavno krivo pročitamo i ne razumemo pitanje. Sasvim smo sigurni da vam najteže upravo pada taj slučaj kada niste dobro pročitali pitanje i zato ste dali pogrešan odgovor. Usporite, polako pročitajte sva pitanja koja se nalaze na testu, ukoliko je potrebno i više puta pa tek onda krenite da odgovarate. Ukoliko, pak, ne razumete šta se od vas zahteva, obavezno se obratite dežurnom asistentu i pitajte za razjašnjenje. Na taj način ćete sigurno izbeći kasnije nerviranje zbog nesmotrenosti.

5. Napravite strategiju odgovaranja na pitanja

Svako od nas ima razrađen sistem po kojem rešavamo testove. Da li prvo uradite najlakša ili najteža pitanja? Da li ona pitanja na koja ne znate odgovor ostavljate bez odgovora ili pak pokušavate da naslutite šta je rešenje? Ukoliko niste sigurni za neko pitanje i dvoumite se između ponuđenih odgovora da li isprobavate sreću i pokušavate da pogodite odgovor ili koristite sistem eliminacije? Bilo kako bilo, pokušajte da ustanovite sistem po kojem ćete rešavati testove i pridržavajte ga se. Na taj način ćete lakše imati uvid u to koliko vam je vremena potrebno da test rešite i imaćete veću kontrolu nad time koliko ste uradili.

Lakša pitanja možete uraditi na početku kako biste osigurali određeni broj bodova i malo podstakli svoje samopouzdanje pre nego što se suočite sa teškim pitanjima. Zatim se pozabavite onim najtežim pitanjima, koja najčešće i nose najveći broj bodova, sada ćete imati vremena da im se malo više posvetite pošto ste deo testa već uradili.

Ukoliko niste sigurni i dvoumite se između odgovora, najjednostavniji način da se izborite sa problemom jeste eliminacija. Pokušajte da isključite odgovore za koje sigurno znate da ne mogu biti tačni, a zatim pokušajte da odgonetnete koji od preostalih odgovora bi mogao da bude tačan. Nećemo vas lagati, ukoliko ne znate odgovor, sve je stvar “kocke” ali i logičnog razmišljanja.

6. Završite test na vreme

Potrebno je da naučite da test završavate na vreme, to znači da odgovorite na sva ili na ona pitanja na koja znate odgovor i da vam pri tome ostane dovoljno vremena da još jednom pogledate ceo test i sve odgovore kako biste se uverili da vam nešto nije promaklo ili da niste negde napravili neku grešku. To je nešto što morate vežbati, ukoliko znate da vam test traje sat vremena potrudite se da ga završite za 45 minuta i da onda na miru možete privesti test kraju. Ako odgovarate na pitanja u poslednjem trenutku, kada je profesor već počeo da vas opominje kako treba da predate radove, šanse da negde pogrešite su velike. I ne zaboravite da se potpišete i upišete broj indeksa.

7. Opasnosti vrebaju na kraju kolokvijuma

Sigurno vam se nekada desilo da ste test završili mnogo pre zadatog vremena i sada sedite na svom mestu, gledate u test i razmišljate o pitanjima. Odjednom svi odgovori koje ste dali čine vam se netačnim, pa počinjete da ih brišete , da žvrljate po testu, da sumnjate da li ste išta od toga uradili kako treba. To je najveća greška koju možete napraviti. U redu je da ispravite neke greške koje ste uočili naknadnom kontrolom urađenog, ali ne dozvolite da vas sumnja savlada i da počnete da brišete tačne odgovore pod utiskom da “nema šanse da je ovo tačno”. Ukoliko ste završili test, imali dovoljno vremena da ga pregledate i potražite moguće propuste i greške, završite ga, spustite olovku i predajte test.

Preuzeto sa sajta www.studentskizivot.com


Povezani članci

Izdvojeni univerziteti i fakulteti: