• Vanja Petković - Predsednica udruženja Čepom do osmeha

  
  

Rodom je iz Bačkog Monoštora, malog mesta nedaleko od Sombora. U
Bačkom Monoštoru je završila osnovnu školu, nakon čega je upisala Srednju medicinsku školu – smer pedijatrijska sestra, u Somboru. U Novom Sadu je pohađala osnovne i master akademske studije na Prirodno-matematičkom fakultetu i stekla zvanja diplomiranog ekologa i master analitičara zaštite životne sredine.

Danas je udata žena, majka troje dece i predsednica, i osnivač humanitarno ekološke organizacije „Čepom do osmeha“, koja se izdvaja kao najmasovnija i najbolja dugoročna volonterska akcija u Srbiji i broji preko 2000 aktivnih volontera, čije je zalaganje prepoznato i odlikovano nagradom „Pokretači promena“, u kategoriji Prvi glas građana. Više od 10 godina rada u sektoru organizacije civilnog društva rezultirali su sa sakupljenih 500 tona plastičnih čepova, uručenih 55 pomagala za decu i mlade sa invaliditetom i smetnjama u razvoju u Srbiji, kao i edukacijom preko 60.000 mališana i velikog broja građana o značaju reciklaže, zaštite živote sredine i separacije otpada, radi očuvanja zdravog okruženja.

Sve to postignuto je uz negovanje osećaja empatije, solidarnosti i tolerancije, a sa ciljem unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u društvu i ukazivanjem na njihove potrebe.

Kako ste se pripremali za prijemni ispit na fakultetu ili visokoj školi?

Priprema prijemnog ispita za upis na osnovne studije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu podrazumevala je ponavljanje gradiva u sklopu predmeta biologija, odnosno sadržaja koji je bio deo nastavnog plana i programa tokom sva četiri razreda gimnazije, na društvenom smeru.

Koji vam je bio najbolji utisak sa prijemnog ispita?

Moram da priznam da sam imala veliku tremu uoči polaganja prijemnog ispita, kako zbog količine informacija koje sam u tom momentu morala da usvojim, tako i zbog osećaja odgovornosti da sve prođe u najboljem redu. Na prvi pogled, postavljena pitanja delovala su mi nepoznato i zbunjujuće, ali sam tada sebe hrabrila rečima da nema razloga da sumnjam u svoje znanje. Skoncentrisala sam se, pažljivo čitala pitanja i staloženo rešavala zadatke, što se završilo uspešno, to jest, onako kako sam i očekivala.

Najbolji savet za sve buduće studente koji se pripremaju za polaganje prijemnih ispita.

Svakako bih im pre svega savetovala da uče temeljno, polako, na vreme i dobro organizovano, jer to predstavlja dobru osnovu pred početak studija. Takođe, rekla bih im da nema potrebe da sumnjaju u svoje mogućnosti, samo jer nisu prethodno završili odgovarajaću stručnu školu. Onda kad su volja i motivacija jaki, a cilj jasan, prepreke ne postoje i sve je moguće. Na svom primeru to najbolje mogu da potvrdim.

Šta ste studirali?

Osnovne studije završila sam na Prirodno-matematičkom smeru u Novom Sadu, na Departmanu za biologiju i ekologiju, a master akademske studije završila sam na istom fakultetu, ali na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, smer master analitičar zaštite životne sredine.

Čemu su Vas studije naučile i koliko Vam je to značilo za karijeru?

Zahvaljujući studijama, naučila sam o osnovama oblasti kojom se danas svakodnevno bavim, dok su mi takođe, studije ukazale na smernice kojima treba da se vodim u radu. Tokom studiranja zaista saznate i naučite mnogo, ali je istina da je nemoguće zapamtiti sve informacije. Suština je u tome da na pravi način koristimo literaturu koja nam je dostupna i da uvek znamo kome možemo da se obratimo za pomoć, ukoliko imamo nedoumice. Činjenica je da čovek uči i usavršava se celog života. Bitno je naglasiti, da i nakon završenog fakulteta
ovaj proces traje i bitno ga je ne zanemariti, a znanje proširivati.

Kako ste našli svoj prvi posao i čime ste se bavili na početku Vaše karijere?

Ako izostavimo angažovanje na poslovima studentske zadruge, tokom trajanja studija, moj prvi i jedini posao koji sam do sad radila jeste osnivanje i vođenje humanitarno ekološke organizacije „Čepom do osmeha“, kroz sve faze razvoja i ekspanzije.

Kada zapošljavate ljude, kakav profil osoba tražite?

Pre svega, prednost imaju osobe koje su senzbilisane i imaju afinitet prema sferi delovanja udruženja. Zatim je važno da osoba bude odgovorna, dobro organizovana, posvećena, predana i istrajna. Bitno je da usvoji koncept našeg delovanja i da uvek nastupa u timskom duhu i bude spremna da sa razumevanjem i strpljenjem, usvaja i prenosi nova saznanja i veštine.

Koje veštine usavršavate i kako radite na sebi?

Kao što sam u nekom od prethodnih odgovora navela, smatram da čovek treba i mora da uči tokom celog života. Tako se i ja trudim da usavršim neke od svojih veština, a koje su mi neophodne kako bih napredovala i kvalitetno izvršila sve zadatke, počevši od znanja stranih jezika, oblasti komunikacije posredstvom digitalnog marketinga, liderskih sposobnosti, kao i karakternih osobina za koje smatram da su preduslov za uspešno poslovanje. Korisno je učiti i od bliskih saradnika i ljudi iz radnog okruženja, kao i razmenjivati različita iskustva.

Preporučite nam knjige u svojoj oblasti rada, koje smatrate dobrim.

Literatura koju smatram praktičnom i korisnom u našoj oblasti rada su dela Vujić A. (2005), Zaštita životne sredine i Vujić A. (2008), Zaštita prirode. Ono što je na mene ostavilo poseban utisak i što me je motivisalo, kao i usmerilo moje kasnije delovanje, jesu sadržaji Dejvida Belamija i Petra Lalovića. Za one koji možda ne znaju, D. Belami je bio engleski botaničar, autor i voditelj TV emisija o botanici, ekologiji i pitanjima životne sredine, a P. Lalović scenarista, reditelj i snimatelj, koji je napravio preko 200 dokumentarnih filmova, dok su mu preokupacija bili snimanje metaforičnih filmova o prirodi.

2021. godina

---