Ovo zaboravljamo, a ne bi trebalo!

Čak i najpametniji ljudi na svetu ponekad zaborave neke od ovih očiglednih činjenica.

1. Ne možete uvek biti spremni

Kolika je verovatnoća da će nam se neka šansa ukazati baš onda kada se osećamo 100% spremni da tu šansu i iskoristimo. Sasvim sigurno će vas dočekati nespremne. Ponekada će nam nedostajati vreme, nekada znanje i veštine, nekada iskustvo, nekada hrabrost. Ali to ne znači da bi trebalo da propustite svaku priliku koja vam se ukaže u trenutku kada se ne osećate baš sasvim spremni. Nasuprot tome, činjenica je da nas upravo takve životne situacije teraju da dajemo najviše od sebe, da se otisnemo van osećaja sigurnosti i “ušuškanosti” i dozvolimo sebi da rastemo, emotivno i intelektualno. Ukoliko stvarno želite da promenite svoj život, morate biti otvoreni za promene i prihvatiti prilike i izazove sa kojima se susrećemo na stazi koja nas void kroz život.

2. Uspeh i neuspeh idu ruku pod ruku

Jedna od najbitnijih stvari koju moramo uvek imati na umu jeste da su uspeh i neuspeh kao jing i jang. Vrlo često se događa da ljudi pogrešno tumače termin “neuspeh”. Takođe, trebalo bi se zapitati zašto se toliko plašimo neuspeha kada je on prirodan sled stvari podjednako kao i uspeh. Neuspeh ne znači da smo “podbacili” kao učenici, studenti, radnici, prijatelji, partneri… Neuspeh je ništa drugo do jednog koraka ka uspehu. Ni Tomas Edison nije verovao u neuspeh: „Nisam omanuo, već sam pronašao milion načina na koje neće uspeti.“

3. Akcija je ključ svakog uspeha

Koliko puta ste samo čuli parolu da je znanje moć. Jeste, ali samo ukoliko to znanje koristite. Znanje bez konkretne upotrebe ne vredi mnogo, zar ne? Znati nešto a ne primenjivati to znanje to su sasvim dve različite stvari. Znanje i inteligencija su beskorisni bez realne akcije.

4. I greške se računaju kao napredak

Svima je poznato da se na greškama uči. Nažalost, neke lekcije jednostavno moramo naučiti na teži način. Naravno da se ne ponosimo nekim greškama, ali ipak i te greške su nam pomogle da postanemo snažniji i mudriji. Svaka greška koju napravimo na putu do cilja približava nas jedan korak bliže samom cilju. Zato pazite da u strahu od grešaka zapravo Vaša najveća greška bude upravo ta što ste propustili priliku u životu upravo iz straha.

5. Donošenje odluke je otežano ako postoji puno opcija

Činjenica je da za razliku od naših roditelja, naših baba i deda i još više naših prababa i pradeda, mi imamo tu sreću ili nesreću da živimo u doba kada imamo znatno više mogućnosti, u životu, tokom školovanja, tokom karijere… Može zvučati kao paradoks, ali toliko opcija i mogućnosti može nas često zbuniti i učiniti neodlučnima. Jednostavno u moru opcija teško je odlučiti se. primera radi, kada morate birati između 3 različite boje u koju želite da okrečite svoju sobu, lako ćete izabrati između te tri, ali kada morate izabrati između million boja koje su vam ponuđene biće mnogo teže doneti odluku, zar ne? Kada se susretnu sa ovakvim "problemom” većina ljudi lako odustaje.

6. Uspeh ne mora nužno podrazumevati sreću

Verujete li da možete biti iskreno srećni samo ukoliko ostvarite određeni cilj i ispunite viziju svog uspeha? Zašto ne možemo biti srećni svakog dana, bez obzira i osvrta na to dokle smo “dogurali” na putu do uspeha.

7. Možete biti najbolji u nečemu što čak i ne volite da radite

Kaže se da ukoliko ne želite da radite ni dana u životu, pronađite posao koji volite. Verujete li u to? Prema nekim istraživanjima, u proseku čovek se “zasiti” određenog posla za 5 do 10 godina. Smatramo da ne moramo nešto naročito voleti da radimo kako bismo bili uspešni u tom poslu. Ono što vam je potrebno pre svega jeste motivacija, a potom i disciplina. Ukoliko posedujete motivaciju da dostignete određeni uspeh i ostvarite sebi postavljen cilj, te na osnovu toga izgradite disciplinu možete ostvariti veći uspeh čak i od onoga koji je “zaljubljen” u svoj posao. Vaša osećanja i preferencije ne moraju uticati na vaš uspeh i dostignuća.

8. Ogledajmo se u drugima

Svi smo mi jedinstveni, ali isto tako krase nas sličnosti i razlike. Da li Vam se dešava da ste u nekome prepoznali sebe, svoje stavove, svoja ponašanja? Prema tom principu, često se može desiti da ćemo nekome zameriti određeno ponašanje, reči ili stav, i potom otkriti nakon malo refleksije da i mi sami u sebi nosimo isto ono što smo toj osobi zamerili. Ukoliko imate problem s nekim, zapravo kroz taj problem ćete naučiti nešto i o sebi.

Preuzeto sa sajta www.studentskizivot.com