(Preuzeto sa sajta Politika - 23.01.2018. )
Đaci iz Srbije su uvek raspoloženi za nova saznanja i istraživanja, kako to u Americi kažu, „otvorenog su uma” i daju sve od sebe da razbiju predrasude na koje kod stranaca nailaze o našoj zemlji. Druželjubivi su i sa sobom u Sjedinjene Američke Države donose odlike srpske kulture, potpuno različite od njihove. Takmičarski su nastrojeni, uporni u dokazivanju znanja i često bolji učenici od školskih drugara rođenih s druge strane Atlantika. Na ovaj način đake srednjih škola iz Srbije opisuju članovi komisije koja će za vikend odlučivati o prijemu naših srednjoškolaca u neku od obrazovnih ustanova širom Amerike.
Foto: Shutterstock
Predstavnici takozvanog ASSIST programa, Lujza Zent, dekan za finansije i prijem đaka u jednoj od gimnazija u Delaveru, i Skot Šemberger, pomoćnik direktora srednje škole u okrugu Oranž u Virdžiniji, sredinom prošle nedelje prvi put su stigli u Srbiju kako bi u „T end T centru za obrazovanje” na Petlovom brdu odabrali koji će od 45 prijavljenih đaka iz naše zemlje dobiti šansu za završetak jedne godine srednje škole u Americi.
Završni intervju za stipendirano školovanje u inostranstvu na koji su se naši đaci prijavljivali putem sajta edu-link.rs obaviće sa kolegom Tonijem Lavrensom iz HMC udruženja penzionisanih profesora i direktora škola Velike Britanije.
Odabir budućih stipendista prestižnih srednjih škola u inostranstvu već sedmi put organizuje naša predstavnica za ASSIST i HMC programe Aleksandra Marković. A na koji način će đaci biti izabrani i zašto ih uopšte besplatno školuju u svojoj zemlji objasnili su nam predstavnici američkog programa kroz koji je od 1969. godine prošlo 5.000 učenika iz 52 zemlje. Ove godine gimnazijske diplome iz SAD namenjene su za 160 učenika iz 23 države sveta.
– Đaci su u prvom krugu testiranja na perfektnom engleskom pisali dva eseja koje smo detaljno proučili i na osnovu njih izvlačimo zaključke bitne za konačan izbor. Prvenstveno gledamo koliko je dete željno novih znanja i da li nastoji da ih stiče, ima li avanturističkog i istraživačkog duha, da li je sposobno da živi van roditeljskog doma iako ima 16, 17 godina. Na završnom ispitu razgovaramo 45 minuta. Dajemo im neku zamišljenu situaciju u koju se stavljaju i o kojoj nam pričaju. Na osnovu toga zaključujemo da li se ono što izgovore poklapa sa činjenicama koje su u esejima pisali o sebi. Ako je tako i ako u njima vidimo mlade lidere, što nam je potrebno, onda su to đaci koje želimo da stipendiramo u nekoj od 81 škole koju obuhvata ASSIST program – objasnila je Lujza Zent i dodala da su to deca koju bi svako veče primila u svoj dom na večeru sa svojom porodicom.
Skot je pojasnio da u najuži krug prolaze đaci koji imaju takve liderske sposobnosti da u njima vidi budućeg predsednika svoje države ili eventualno neke korporacije.
– Prva stavka koju gledamo su pamet i obrazovanje učenika, a drugi deo testiranja je emocionalna inteligencija tih đaka, pa je neophodno da nas đak uveri da će biti aktivan, a ne sedeti i čekati da ga mi pokrenemo na učenje i nova saznanja – ističe Skot.
Na pitanje zašto neko u Americi želi da uloži 60.000 dolara godišnje u školovanje jednog đaka iz Srbije, koji će se pritom vratiti u svoju zemlju da završi četvrti razred gimnazije, Zentova odgovara da se od 5.000 učenika iz inostranstva njih 500 vratilo na američke koledže, na kojima su i diplomirali.
– Želimo da stvorimo najbolju moguću sredinu u kojoj će učiti srednjoškolci iz SAD i smatramo da ćemo našim đacima pružiti najbolje obrazovanje u multikulturalnoj zajednici sačinjenoj od dece iz celog sveta. Istovremeno, neverovatno je koliko deca iz inostranstva sazru i promene način života i razmišljanja kod nas. Kada se vrate u rodni grad oni tamo donose i pozitivne i negativne stavove o onome što su videli i naučili u Americi i imaju uticaja na svoje vršnjake. Mi se trudimo da taj uticaj bude pozitivan i ostajemo u kontaktu sa većinom naših đaka, a događalo se da te veze postanu tako jake da kod nekih kasnije odlazimo i na venčanja – ističe Zentova.
Van nastave uče o robotici, farmama, idu na rafting
Za razliku od Velike Britanije, u koju naši srednjoškolci odlaze na dve godine školovanja i slušaju samo po četiri predmeta godišnje, u SAD program traje godinu dana uz obaveznih šest do sedam predmeta.
– Za razliku od ostalih zemalja koje organizuju ovakve programe za učenike iz inostranstva, mi uz sedam obaveznih predmeta priređujemo i vannastavnu aktivnost. Pored uobičajenih umetničkih ili sportskih časova, to mogu biti i vannastavni časovi u klubovima o robotici ili udruženjima za pomoć lokalnoj zajednici. Učenici nekada posećuju i američke kompanije ili farme, ako je srednja škola u seoskoj sredini. Đaci nemaju pravo izbora škola, pa ukoliko se dogodi da žiri proceni da su pogodni za neku obrazovnu ustanovu u planinskom predelu Amerike, u okviru vannastavnih aktivnosti za njih će biti organizovan i neki ekstremni tip zabave, kao što su raftinzi – ističe dekan Luiza Zent i dodaje da ASSIST pokriva i troškove osnovnog zdravstvenog osiguranja naših učenika, kao i deo nekih ozbiljnijih lekarskih intervencija.
