Preuzmi Maturang aplikaciju
   




Studentski domovi

  • Studentski grad Tošin bunar 143-151, 11070 Novi Beograd

  • Kralj Aleksandar I Bulevar Kralja Aleksandra 75, 11000 Beograd

  • Studentski dom Žarko Marinović Cara Dušana 254, Zemun

  • Studentski dom Karaburma Mije Kovacevica 7b, 11000 Beograd

  • Studentski dom Vera Blagojević Kraljice Marije 48 (Vera I), Dalmatinska 37 (Vera II), 11000 Beograd

  • Studentski dom Patris Lumumba Ljubice Lukovic br 1, 11000 Beograd

  • Studentski dom Slobodan Penezić Bana Ivaniša bb, 11000 Beograd

  • Studentski dom Rifat Burdžević Milana Rakića 77, 11000 Beograd

  • Studentski dom 4. april Vojvode Stepe 320, 11000 Beograd

  • Studentski dom Mika Mitrović Kralja Vladimira 33, 11000 Beograd

  • Studentski dom Košutnjak Blagoja Parovica 156, 11000 Beograd

Studentski restorani - menze

  • Restoran Studentski grad , Tošin bunar 145 Tošin bunar 145

  • Restoran (Tri kostura) , Obilićev venac 4 Obilićev venac 4

  • Restoran Zemun (Žarko Marinović) , Cara Dušana 254, Zemun Cara Dušana 254, Zemun

  • Restoran Agronom Nemanjina 6 Nemanjina 6

  • Restoran Karaburma - Mije Kovačevića 7 Mije Kovačevića 7

  • Restoran Patris Dragice Pravice 1

  • Restoran Đušina - Đušina 5 Đušina 5

  • Restoran Rifat - Milana Rakića 77 Milana Rakića 77

  • Restoran Kralj Aleksandar (Lola 1) Bulevar kralja Aleksandra 75 Bulevar kralja Aleksandra 75

  • Restoran Voždovac Vojvode Stepe 320 Vojvode Stepe 320

  • Restoran Mika Mitrović Kralja Vladimira 133

  • Restoran Farmaceut - Vojvode Stepe 450 Vojvode Stepe 450

  • Restoran Košutnjak Blagoja Parovića 154

Opšte informacije - Železnička tehnička škola

Železnički saobraćaj javlja se početkom 19. veka. Od tada se, zahvaljujući upornosti pronalazača, naglo razvija i menja sliku sveta i način života ljudi. Vrtoglavi uspeh koji je železnica ostvarila u 19. veku tesno je povezan sa industrijskom revolucojom i sa potrebom za ostvarivanjem što većeg profita. Naime, bez obzira na troškove izgradnje jedne železničke linije (pruge), železnica je bila 50% jeftinija od prevoza kočijama.

Prvu parnu lokomotivu konstruisao je Ričard Trevitik (RichardTrevithick) 1803. godine.  Probna vožnja izvršena je 21.02.1804. godine a lokomotiva je  rastojanje od 15 km prešla za 4 časa. Za to vreme u Srbiji počinje velika  buna protiv Turaka - Prvi srpski ustanak.

Deset godina kasnije Džordž Stivensen (GeorgeStephenson) konstruisao je parnu lokomotivu koja je odgovarala zahtevima železnice. Na probnoj vožnji 25.07.1814. lokomotiva je, na jednom koloseku u rudniku, povukla teret mase 30 tona brzinom od 6 km/č. Iste godine u Srbiji, posle propasti Prvog srpskog ustanka, izbija Hadži-Prodanova buna. Godinu dana kasnije izbija i Drugi srpski ustanak predvođen knezom Milošem Obrenovićem.

Septembra 1825. godine otvorena je prva pruga na relaciji Stokton-Darlington (Stockton - Darlington) dužine 19 km. Prvim vozom koji je prošao ovom prugom upravljao je sam Stivensen, a voz je povukao 12 teretnih kola i 22 kola sa putnicima, ukupne mase 90 tona brzinom od 18 km/č. Smatra se da od ovog događaja 1825. godine započinje istorija železnice. U to doba u Srbiji se odigrala Đakova buna protiv Miloša Obrenovića, osnivača nove srpske države.

Ubrzo zatim železničke pruge se grade u Francuskoj, Kanadi i Irskoj, a SAD započinju izgradnju dvokolosečne pruge.

Železnica je promenila dotadašnji način života, pružajući ljudima pogodnosti koje ranije nisu imali. Pruga je povezala velike industrijske centre, što je dovelo do mnogo veće i brže razmene dobara jer su se troškovi prevoza drastično smanjili. Pored toga putovanja su postala mnogo brža, udobnija i bezbednija, tako da ljudi mnogo više počinju da putuju do primorskih gradića na odmor, a u razvijenijim evropskim gradovima postaju popularna vikend putovanja. Od prvih dana železnice postojale su dve ili čak tri klase (razreda), što je omogućilo i siromašnima da putuju. Tako nešto je pre pojave železnice bilo nezamislivo. Takođe, gradovi su dobijali jeftiniju hranu, jer su farmeri železnicom na mnogo lakši, brži i jaftiniji način dovozili svoju robu. Gradovi koji su se nalazili duboko u unutrašnjosti po prvi put su svakodnevno snabdevani svežom ribom. Za vrlo kratko vreme železnica je u potpunosti promenila način života ljudi. Gradovi i mesta kroz koje je prolazila pruga/železnica doživljavali su ekonomski procvat.

I dok je Evropa uživala sve blagodeti napretka, Srbija se borila za status nezavisne države i vodila krvavu bitku protiv turske vlasti. Ona je u to vreme na najvećem delu svoje teritorije bila pod šumama i smatrana je teško prohodnom zemljom. Via militaris, jedini put koji je postojao,  bio je još iz doba Rimljana.

Inicijalno interesovanje za železnicu u Srbiji  javlja se za vreme vladavine kneza Aleksandra Krađorđevića (1806-1885), koji je najpre započeo izgradnju puteva.  

Prvu prugu na teritoriji današnje Srbije izgradila je Austrija 1854. godine na relaciji Lisava-Oravica-Bazijaš. Berlinski kongres iz 1878. godine je iz osnova promenio stanje na Balkanu, i bio je naročito važan za Srbiju. Tada se Srbija obavezala da će u određenom roku izgraditi prugu Beograd-Niš, u suprotnom bi njena nezavisnost bila dovedena u pitanje.

Železnička konvencija je potpisana 28. marta 1880. godine, a prema njenim odredbama za tri godine je trebalo sagraditi prugu Beograd-Niš-Vranje. Namajući dovoljno novca, ali ni stručnjaka za gradnju, Srbija je sklopila Ugovor o građenju pruge Beograd-Niš-Ristovac-turska granica s francuskim društvom iz Pariza Generalnom unijom 1881. godine. Nekoliko meseci kasnije počela je izgradnja pruge (03.06.1881. godine).

Pruga je završena avgusta 1884. godine. Pored stanica Beograd i Niš, na pruzi je postojalo još 20 međustanica.

Prvi voz je krenuo iz Beograda 23. avgusta, i za četrnaest sati je stigao u Niš. Redovan putnički saobraćaj otpočeo je 15. septembra 1884. godine i ovaj dan se obeležava kao Dan železničara.

Od pojave železnice i izgradnje prve pruge,  u Srbiji se velika pažnja posvećivala obrazovanju železničkih radnika i službenika. Pored toga što je prva pruga u Srbiji (Beograd – Niš) puštena u rad 1884. godine, obrazovanje i obuka kadrova za rad na železnici počela je već 1881. godine. Tada je osnovana Knjaževska srpska železnička i trgovačka škola. Đaci ove prve železničke škole su nastavu slušali u Beogradu, a praktičnu obuku su imali na železnicama Češke, Austrije, Belgije, Francuske i Italije. Zanimljivo je da su ovi đaci završni ispit polagali na stranim jezicima, u zavisnosti od zemlje gde su obavljali praktičnu nastavu. To je bila prva i jedina generacija železničara školovanih u zemlji, sve do 1922. godine kada se otvara Državna saobraćajna železnička škola u Beogradu. Zgrada škole se nalazila na mestu današnje Mostarske petlje. Svršeni učenici ove škole su na praksu upućivani u Austro-Ugarsku, Belgiju i Italiju.

Godine 1953. u Zemunu se otvara Železnička saobraćajna škola,  koja se 1962. godine seli u Beograd na današnju lokaciju u ulici Zdravka Čelara 14. Škola je promenila nekoliko naziva da bi sredinom devedesetih godina dvadesetog veka dobila današnji naziv – Železnička tehnička škola.

Železnička tehnička škola nastavlja tradiciju obuke železničkih radnika dugu preko 130 godina. Sa modernizacijom evropskih, ali i srpskih železnica, nadamo se da će naša škola biti u prilici da obnovi, po malo zaboravljenu tradiciju, i da će svoje učenike  maturskih odeljenja slati  na praktičnu nastavu u najrazvijenije evropske železničke uprave.

Danas je Železnička tehnička škola moderna obrazovno-vaspitna ustanova  koja učenicima obezbeđuje visok stepen znanja iz stručnih i opšteobrazovnih predmeta. Kabineti su opremljeni savremenim nastavnim sredstvima: računarima, memo tablom, projektorima itd. U školi se nalaze i brojni uređaji i makete iz područja rada saobraćaja i elektrotehnike koji obezbeđuju primenu principa očiglednosti u nastavi. U toku je opremanje i uređenje školskog prostora, nabavka novih nastavnih sredstava i obnavljanje školskog inventara jer nameravamo da obezbedimo učenicima što prijatnije uslove za rad.




Vesti o studiranju

  • Šta radi marketing menadžer? Šta radi marketing menadžer?
    Marketing spada u jednu od oblasti menadžmenta, a marketing menadžer je osoba koja upravlja poslovnim procesima u oblasti marketinga, odnosno obavlja niz aktivnosti koje imaju veze sa proizvodom (uslugom), cenom,…
    14.05.2021

  • Tehnički fakultet u Boru – Konkurs za upis studenata Tehnički fakultet u Boru – Konkurs za upis studenata
    Objavljen je Konkurs za upis studenata u prvu godinu osnovnih akademskih studija u školskoj 2021/2022. godini. Prijavljivanje kandidata na konkurs obaviće se 23, 24, 25. i 26. juna 2021. godine…
    12.05.2021

  • International School – Open Day International School – Open Day
    Sjajne vesti za sve učenike i njihove roditelje: 15. maja u 11 časova International School otvara svoja vrata svima koji žele da iz prve ruke saznaju kako izgleda sveobuhvatno savremeno…
    12.05.2021





Saveti za polaganje prijemnog