Svaka polemika na temu da li su bolji privatni ili državni fakulteti (studije) izazove veliki broj suprotstavljenih komentara  sadašnjih i svršenih studenata jednih i drugih ustanova. S obzirom da redovno pratimo ovu tematiku, rešili smo da objedinimo naša znanja i pomognemo svima koji imaju dilemu koje studije su bolje – državne ili privatne:

Studije se ne dele na privatne i državne, već na dobre i loše.

Poenta obrazovanja nije da dobijete parče papira sa nečijim potpisom, nego da steknete funkcionalno znanje koje će vam pomoći da nađete ili osnujete posao koji zadovoljava vaša lična interesovanja, ambicije i potrebe. Na žalost, studije u Srbiji ne ispunjavaju u potpunosti svoju svrhu u smislu školovanja gotovih stručnjaka za tržište rada, stoga je potrebno da se student dodatno angažuje i usavršava i tokom studija kroz različite studentske seminare, radionice, prakse... Pre izbora studija obavezno proverite da il su akreditovane, popričajte sa sadašnjim studentima i pročitajte njihova iskustva, obiđite ustanovu i dobro se informišite. U tome ćemo vam svakako i mi pomoći.

U nastavku možete pročitati pet glavnih prednosti upisa na državne studije:

1.       Mogućnost studiranja na budžetu

Glavna prednost državnih studija jeste mogućnost korišćenja finansijskih sredstava iz budžeta Republike Srbije tokom školovanja. Ovo podrazumeva mogućnost studiranja o trošku budžeta, mogućnost smeštaja u studentskim domovima, ishrane u studentskim menzama, kao i dobijanja državnih stipendija i kredita i stipendija za nadarene studente.

2.       Ugled, tradicija  i bolji istraživački rad

S obzirom da privatno visoko obrazovanje u Srbiji postoji tek nešto više od 20 godina, logično je da državni fakulteti i visoke škole imaju dužu tradiciju, s obzirom da su pojedini državni univerziteti osnovani i pre više od 100 godina. Samim tim ovi univerziteti su tradicionalno činili okosnicu privrednog i tehnološkog razvoja na ovim prostorima. U periodu tranzicije povezanost privrede i obrazovnog sistema je delimično raskinuta, ali državni univerziteti i dalje u svom sastavu imaju veliki broj instituta i istraživačkih centara koji pružaju dobru osnovu za bavljenje istraživačkim radom.

3.       Znanje kao glavni kriterijum prolaznosti na ispitima i razvijenije radne navike studenata

Iako postoje slučajevi gde su na državnim visokoobrazovnim ustanovama niski pragovi prolaznosti, generalno potrebno je više znanja kako bi se položio ispit na državnim studijama. Kriterijumi za polaganje ispita su viši nego na privatnim, a kod pojedinih profesora je čak i toliko velik da se na pojedinim studijama pojavio pojam „večiti student“ – neko ko je usled nemogućnosti polaganja ispita prolongirao svoje studije za znatno duži period. Ipak, činjenica je da je za polaganje ispita na državnim studijama potrebno ozbiljnije „grejanje stolice“ koje kod studenata stvara bolje radne navike što se ceni na tržištu rada i neophodno je za dalji razvoj karijere.

4.       Veći broj studentskih aktivnosti i organizacija

Samom činjenicom da su studenti na državnim studijama brojniji stvara se i prostor za studentski aktivizam. Dok su na privatnim studijama studenti češće pasivni i nezainteresovani, na državnim ćete obično naći više studentskih organizacija i različiih studentskih aktivnosti. Studenti na državnim studijama su, usled svoje brojnosti, obično bolje organizovani i lakše je pronaći istomišljenike koji imaju ista shvatanja i ciljeve kao i vi. 

5.       Kvalitetnije teorijsko i šire obrazovanje

Iako se ova prednost ponekada spominje i kao mana zbog potencijalne zastarelosti studijskih programa, državne studije nude bogatije opšte i teoretsko obrazovanje. Dok na privatnim studijama postoji tendencija da se izvuče samo najbitnije, bez teorijske podloge, na državnim studijama je za polaganje ispita najčešće potrebno imati više informacija i bolje razumeti širu sliku materije koja se izučava.

Najčešće zablude u vezi sa državnim visokoobrazovnim ustanovama

Tajanstveni veo „priznatosti“ je česta dilema prilikom odlučivanja za određene  studije. Evo kratkog objašnjenja na šta se ovaj pojam u stvari odnosi. Diploma može biti priznata na 3 različita nivoa:

• od strane države
  što se postiže akreditacijom kod Komisije za akreditaciju

• od strane poslodavaca
  Poslodavci radije gledaju profil same osobe koju zapošljavaju, nego poreklo diploma, ali ne postoji generalno pravilo. Veći poslodavci imaju i osobu zaduženu za selekciju kadrova. Poslodavac će zaposliti osobu koja najviše odgovara njegovim potrebama, te mogućnosti zapošljavanja najčešće nisu vezane isključivo za posedovanje diplome, već i za sposobnost i stav osobe da ispuni ciljeve poslodavca. Iako pojedini poslodavci i dalje daju prednost državnim diplomama primetno je da je ovaj trend u opadanju i odluka o zapošljavanju zavisi od kvaliteta kandidata koji traži posao.

• u inostranstvu
  Poslodavci u inostranstvu se prilikom izbora kandidata za određen posao vode istim principima kao i domaći poslodavci, dok inostrane visokoobrazovne ustanove rade poređenje nastavnih planova i programa, usklađenost studija sa Bolonjom, proveravaju reputaciju univerziteta u svetu, a uopšte ne uzimaju u obzir da li je ustanova u Srbiji u privatnom ili državnom vlasništvu. Dakle, i ovde važi pravilo da su bolji fakulteti priznatiji, a lošiji manje priznati.

Najčešći problemi državnih visokoobrazovnih ustanova

1.       Student nije u centru fokusa fakulteta/visoke škole

Glavni problem državnih visokoobrazovnih ustanova je generalni stav da su studenti tu radi fakulteta/visoke škole, a ne fakultet/visoka škola radi studenata. Ovaj problem vuče svoje korene iz prošlosti i drugačijih društvenih uređenja. U praksi ovo znači da se studentima ne posvećuje dovoljno pažnje (iako čine suštinu visokoobrazovne ustanove) što se manifestuje kroz neljubaznost službi i profesora, nepoštovanje vremena studenta, tromost administracije ustanove kada su u pitanju studentski problemi i sl. Upravo na ovoj razlici u pristupu prema  studentima svoju prednost su izgradile privatne visokoobrazovne ustanove.

2.       Slabija opremljenost nastavnim sredstvima

S obzirom da se državne studije finansiraju pretežno iz budžeta (ostali izvori su samofinansirajući studenti i projekti), često se mogu razlikovati „bogate“(one  koje imaju veliki broj samofinansirajućih studenata) i „siromašne“ visokoobrazovne ustanove. S obzirom da državni univerziteti nemaju integrisane finansije, ne postoji i pravedna raspodela sredstava, te nije retkost da pojedini fakulteti/visoke škole imaju zastarelu ili oskudnu opremu, nedovoljno kompjutera i slične probleme sa neadekvatnom opremljenošću nastavnim sredstvima. Zbog toga je prvi utisak o studijama na strani privatnog obrazovanja.

3.       Dodatni troškovi studija

Čest razlog nezadovoljstva studenata državnih studija jesu različiti skriveni izdacii tokom studiranja u koje spadaju troškovi za: polaganje prijemnog, upis na studije,izlazak na ispit, različite overe i uverenja, knjige... Ponekada ćete imati osećaj da vaš fakultet/visoka škola hoće da iscedi iz vas i poslednji dinar smišljajući različite namete. Jedan od razloga pojave ovih nameta je upravo i problem shvatanja studenata od strane državnih visokoobrazovnih ustanova.

4.       Nedostatak praksi i praktičnog znanja

Nedostatak ozbiljne prakse u toku studiranja jeste jedan od većih mana našeg obrazovnog sistema. S obzirom na veliki broj studenata, državni fakulteti/visoke škole često nisu u stanju da organizuju prakse za svoje studente, te studenti izlaze na tržište rada bez praktičnog iskustva, ponekada sa velikim očekivanjima,  gde ih očekuje „šamar“ realnosti jer poslodavci od njih očekuju i praktična znanja koja nisu dobili tokom studija. Iako državni univerziteti u svom sastavu imaju centre za razvoj karijere, oni najčešće nemaju resursa da opsluže potrebe velikog broja studenata na državnim univerziteta.

5.       Neadekvatna primena Bolonje

Iako je Srbija još 2005. pristupila procesu studiranja definisanim Bolonjskim procesom, ovaj proces je delimično sproveden na našim univerzitetima. O tome svedoče i protesti studenata koji se, skoro tradicionalno, održavaju svake godine. Stoga se ne može reći da su izdavanje dodatka diplomi, mobilnost studenata u regionu Evrope, jasno razlikovanje strukovnih i akademskih studija , sistem bodovanja i druge novine koje je donela Bolonja zaživele u našem sistemu državnih studija.

I dalje niste sigurni šta da upišete? Pročitaje 5 razloga zašto upisati privatne studije.