Prijemni.rs
Maturang
  • 5 razloga zašto upisati studije na privatnim fakultetima/visokim školama


Svaka polemika na temu da li su bolji privatni ili državni fakulteti (studije) izazove veliki broj suprotstavljenih komentara  sadašnjih i svršenih studenata jednih i drugih ustanova. S obzirom da redovno pratimo ovu tematiku, rešili smo da objedinimo naša znanja i pomognemo svima koji imaju dilemu koje studije su bolje – državne ili privatne.

Studije se ne dele na privatne i državne, već na dobre i loše.

Poenta obrazovanja nije da dobijete parče papira sa nečijim potpisom, nego da steknete funkcionalno znanje koje će vam pomoći da nađete ili osnujete posao koji zadovoljava vaša lična interesovanja, aspiracije i potrebe. Na žalost, studije u Srbiji ne ispunjavaju u potpunosti svoju svrhu u smislu školovanja gotovih stručnjaka za tržište rada, stoga je potrebno da se student dodatno angažuje i usavršava i tokom studija kroz različite studentske seminare, radionice, prakse... Pre izbora studija obavezno proverite da il su akreditovane, popričajte sa sadašnjim studentima i pročitajte njihova iskustva, obiđite ustanovu i dobro se informišite. U tome ćemo vam svakako i mi pomoći.

državni i privatni fakulteti

U nastavku možete pročitati pet glavnih prednosti upisa na privatne studije:

1.       Dostupnost profesora i ljubaznost studentske službe

Dok se na državnim studijama u radu sa profesorima i službama ponekada možete osećati kao junak Kafkinog romana „Proces“, privatne visokoobrazovne institucije vide svoju glavnu prednost u većoj okrenutosti ka samom studentu. Iz tog razloga ćete ponekad imati i broj mobilnog telefona i imejl profesora radi jednostavnijih konsultacija,  pravovremeno ćete dobiti potrebne odgovore i mnogo manje vremena ćete provesti čekajući  ispred zatvorenih vrata profesorskih kabineta.

2.       Bolja opremljenost i nastavna sredstva

Zahvaljujući boljoj opremljenosti nastavnim sredstvima i novijom tehnologijom privatne visokoobrazovne ustanove važe za modernije. Iako se situacija menja od  fakulteta do fakulteta,  generalno se može zaključiti da su privatne visokoobrazovne ustanove bolje i savremenije opremljene.

3.       Lakše je upisati privatne studije

Dok je za upis na većinu državnih studija obično potrebna ozbiljnija priprema i grejanje stolice, privatne visokoobrazovne ustanove, kako bi bile privlačnije budućim studentima, nude jednostavniji prijemni ispit. Neretko ćete unapredi dobiti zbirku pitanja koja ćete imati na prijemnom ispitu. Bilo da se odlučite za privatni fakultet u Beogradu, Novom Sadu, Nišu ili Kragujevcu, upis bi trebalo da bude lakši i jednostavniji u odnosu na prijemne ispite na državnim ustanovama u ovim gradovima. Naravno, na državnim studijama je i veća konkurencija prilikom upisa zbog finansijski povoljnijih uslova studiranja na budžetu.

4.       Lakše ih je završiti u roku

Iako je diskutabilno na koji način privatne visokoobrazovne ustanove obezbeđuju veću prolaznost na ispitima, činjenica je da je potrebno manje vremena za završetak studija na privatnim studijma u odnosu na  državne. To vam daje mogućnost da lakše dugoročno planirate svoju dalju karijeru i ostvarujete svoje ciljeve.

5.       U cenu školarine najčešće su uključene i knjige

Ovo se ne može postaviti kao samo pravilo, ali generalno, većina privatnih visokoobrazovnih ustanova u troškove školarine uključuje i knjige. Na ovaj način se značajno mogu uštedeti finansijska sredstva tokom samog školovanja, a pojedine privatne visokoobrazovne ustanove oslobađaju svoje studente i drugih izdataka kao što su troškovi upisa, polaganja ispita (prvi put)... Prilikom izbora studija treba se podrobno raspitati o dodatnim troškovima studiranja jer  oni mogu značajno da finansijski opterete budućeg studenta i njegove roditelje.

 

Najčešće zablude u vezi sa privatnim visokoobrazovnim ustanovama

državni i privatni fakulteti

1.       Nizak nivo znanja koji nude

Uzrok ove zablude je nizak prag prolaznosti na ispitima, što je i jedan od najvećih problema koje imaju privatne visokoobrazovne ustanove. Ovoj zabludi doprinosi i generalno manje prisustvo studenata privatnih visokoobrazovnih ustanova na predavanjima i vežbama. Sa druge strane, svima koji imaju želju za novim znanjima privatne visokoobrazovne ustanove nude odlične uslove za učenje  i otvoreniju komunikaciju sa profesorima. Takođe, na ovim ustanovama je i manji broj studenata zbog čega je prilika za sticanje znanja, svim zainteresovanim studentima, mnogo veća.

2.       Priznatost diploma

Tajanstveni veo „priznatosti“ je česta dilema prilikom odlučivanja za određene  studije. Evo kratkog objašnjenja na šta se ovaj pojam u stvari odnosi. Diploma može biti priznata na 3 različita nivoa:

  • Od strane države
    Postiže se akreditacijom kod Komisije za akreditaciju. Ukoliko razmišljate o privatnom fakultetu, uvek treba da proverite da li je akreditaciju te ustanove izvršila priznata agencija. Status akreditacije privatnih fakulteta najlakše se može proveriti na sajtu fakulteta.
  • Od strane poslodavaca
    Poslodavci radije gledaju profil same osobe koju zapošljavaju, nego poreklo diploma, ali ne postoji generalno pravilo. Veći poslodavci imaju i osobu zaduženu za selekciju kadrova. Poslodavac će zaposliti osobu koja najviše odgovara njegovim potrebama, te mogućnosti zapošljavanja najčešće nisu vezane isključivo za posedovanje diplome, već i za sposobnost i stav osobe da ispuni ciljeve poslodavca. Iako pojedini poslodavci i dalje daju prednost državnim diplomama primetno je da je ovaj trend u opadanju i odluka o zapošljavanju zavisi od kvaliteta kandidata koji traži posao.
  • U inostranstvu
    Poslodavci u inostranstvu se prilikom izbora kandidata za određen posao vode istim principima kao i domaći poslodavci, dok inostrane visokoobrazovne ustanove rade poređenje nastavnih planova i programa, usklađenost studija sa Bolonjom, proveravaju reputaciju univerziteta u svetu, a uopšte ne uzimaju u obzir da li je ustanova u Srbiji u privatnom ili državnom vlasništvu. Dakle, i ovde važi pravilo da su bolji fakulteti priznatiji, a lošiji manje priznati.

 

Najčešći problemi privatnih visokoobrazovnih ustanova

 

1.       Nizak prag prolaznosti

Jedan od glavnih zamerki na račun privatnog visokog obrazovanja je nizak prag prolaznosti. Stoga se neretko može čuti da studenti koji su imali problema sa prolaznošću na državnim studijama prelaze na privatne koje završavaju uz mnogo manje truda. Nažalost, i studenti su svesni ovoga, te su upravo zbog toga i nastale različite parole prilikom spremanja ispita tipa „Uveče prelistaj, ujutro zablistaj“. Uzrok niskog praga prolaznosti na privatnim studijima je orjentisanost ka profitu, pa je iz ovog razloga omogućen lakši upis naredne godine studija (i dodatni prihod od školarine).  Za razliku od razvijenijih obrazovnih sistema sveta, gde sredstvima privatnih visokoobrazovnih ustanova upravlja upravni odbor i ona se u potpunosti reinvestiraju u poboljšanje nastave i uslova studiranja i istraživački rad, u Srbiji se tek u novom predlogu Strategije obrazovanja do 2020. prvi put pominje termin „neprofitna privatna visokoobrazovna ustanova“ mada nije jasno precizirano šta ovaj pojam podrazumeva, niti na koji način je zakonski regulisano funkcionisanje ovih ustanova.

2.       Manje zainteresovani studenti

Svaki student na privatnim studijama može da primeti da postoji određeni  broj kolega kojima je sticanje diplome važnije od sticanja novih znanja. Stoga na privatnim studijama ima dosta studenata koji retko prisustvuju nastavi i pojavljuju se isključivo na kolokvijumima i ispitima. Njima se delom prilagodio i sistem studiranja, te postoji veliki broj skripti u opticaju koje omogućavaju studentima da lakše polože ispite, mada često sa nižim ocenama. Samim tim, na većini privatnih visokoobrazovnih ustanova slabije je i prisustvo različitih studentskih organizacija i drugih vidova studentskog organizovanja.

3.       Okrenutost profitu

Problem privatnih fakulteta je taj što se prevashodno radi o profitnim organizacijama. Studenti donose novac i stvaraju profit privatnim fakultetima. Iz tog razloga privatnim visokoobrazovnim ustanovama nikako nije u interesu da studenti  odustaju od  studiranja  zbog  male prolaznosti na ispitima ili zbog preterane zahtevnosti profesora .

4.        Isturena odeljenja

Jedan od glavnih uzroka loše reputacije privatnih visokoobrazovnih ustanova je postojanje velikog broja isturenih odeljenja u manjim sredinama. Ove ustanove u većini slučajeva nisu akreditovane od strane zvaničnog tela i ne nude studentima osnovne uslove za studiranje (profesorski kadar, oprema za izvođenje nastave...). Nerešeni administrativni i organizacioni aspekti ovih odeljenja su uzrok pojave mišljenja o „kupovini diploma“ na privatnim studijama. Stoga ova isturena odeljenja privatnih(ali i neakreditovanih državnih) odeljenja ne treba upisivati. Krajem 2011. Komisija za akreditaciju je pokrenula proces akreditacije ovih odeljenja, ali je na teritoriji čitave Srbije akreditovano tek nekoliko, te je pre upisa potrebno proveriti i da li samo odeljenje ima dozvolu i na koji način je akreditovano. Isturena odeljenja treba razlikovati od studija na daljinu koja takođe zahtevaju posebnu vrstu akreditacije za izvođenje nastave na ovaj način.  

5.       Neadekvatna primena Bolonje

Iako je Srbija još 2005. pristupila procesu studiranja definisanim Bolonjskim procesom, ovaj proces je delimično sproveden na našim univerzitetima. Stoga se ne može reći da su izdavanje dodatka diplomi, mobilnost studenata u regionu Evrope, jasno razlikovanje strukovnih i akademskih studija , sistem bodovanja i druge novine koje je donela Bolonja zaživele u našem sistemu studiranja.

 

I dalje niste sigurni šta da upišete? Pročitaje 5 razloga zašto upisati državne studije.


Povezani članci

Izdvojeni univerziteti i fakulteti: