Aktivno traženje posla

Često čujemo da nezaposleni treba da se aktivno uključe u traženje zaposlenja. U našoj praksi prepoznajemo da nezaposleni aktivno traženje posla najčešće ne primenjuju na način koji bi im zaista pomogao da pronađu posao.

Foto: Pixabay

Uglavnom se aktivno traženje posla odnosi na povremeno pregledavanje portala koji objavljuju konkurse za poslove, očekivanje poznanika i rođaka da će ih preporučiti ili im proslediti informaciju o konkursu za određeno radno mesto, loše napisana biografija, CV ili propratno/motivaciono pismo. Dešava se i da nezaposleni nemaju jasan cilj u kojoj oblasti žele da rade, tj. koji su to poslovi koji su u skladu sa njihovim veštinama, znanjem, iskustvom i obrazovanjem ali i njihovim interesovanjima.

Da bi pronašli posao potrebna je priprema i analiza sopstvenih potencijala koji bi pomogli kandidatu da se aktivnije bavi traženjem posla.

Prvi korak

Prvi korak bi bio analiza sopstvenih potencijala. Ovo može da se uradi kod profesionalaca koji se bave procenom veština i sposobnosti, ali i kroz set pitanja koje bi mogli da postavimo sebi i odgovore zapišemo i kasnije analiziramo. Pitanja koje možemo postaviti mogu biti poput: u kojim oblastima svog života sam do sada imao/la uspeha; šta mi je pomoglo da postignem uspeh; koje su moje osobine/veštine bile važne za uspeh. Kada ove odgovore pročitamo možemo da prepoznamo koje su to veštine i znanja koja možemo da istaknemo u biografiji ili prilikom razgovora za posao.

Drugi korak

Drugi korak bi bio napisati dobar CV. Šta to znači? Kada pišemo CV moramo imati u vidu da će taj dokument biti prvi kontakt sa osobom koja će odlučiti koje kandidate će pozvati u prvi krug selekcije. To je osoba koja nas ne poznaje i CV je jedini način da joj se predstavimo. Kada pišemo o našem radnom iskustvu važno je da ne izostavimo neka zaduženja jer se nama to podrazumeva, osoba koja čita CV ne zna šta smo sve radili i koja su bila naša zaduženja. CV je sredstvo komunikacije i prvi kontakt sa potencijalnim poslodavcem, važno je istaći naše radno iskustvo kao i veštine koje smo prepoznali u prvom koraku analizi sopstvenih potencijala.

Treći korak

Treći korak bi bio napisati dobro motivaciono pismo. Ovim pismom objašnjavamo budućemo poslodavcu zašto smo motivisani da radimo posao za koji konkurišemo, koje su naše veštine i znanja baš za taj posao korisna. Dakle, u motivacionom pismu naglašavamo ono što smo dobili analizom sopstvenih potencijala.

Četvrti korak

Četvrti korak bi bio aktivno pratiti konkurse. Ovakav pristup, gde redovno pratimo portale na kojima su objavljeni konkursi za posao, prijavljivanje na konkurse i vođenje evidencije o prijavama je važan korak u traženju posla. Treba voditi računa i o vrsti posla za koji se prijavljujemo a koji možemo definisati kroz analizu sopstvenih potencijala. Često se dešava da ljudi koji su u tranziciji i promeni zaposlenja, mogu i da odustanu od aktivnog traženja posla, jer ne budu pozivani na intervju ili testiranje. Ovo može biti posledica loše procene i lošeg odabira vrste posla za koji se prijavljuju. Kroz aktivno traženje posla možemo i pratiti trendove na tržištu rada. Ove informacije mogu  pomoći ukoliko neko želi dodatne edukacije. Edukacije treba da budu u pravcu koji najpre odgovara nama ali i potrebama  tržišta rada.

Aktivno traženje posla je proces koji zahteva angažovanje na više polja, a najpre istraživanje sopstvenih potencijala na čijim se rezultatima baziraju svi naredni koraci. Zahvaljujući dobroj sopstvenoj proceni veće su šanse da nezaposleni pronađu posao koji ih zanima što svakako utiče i na njihovu motivaciju da se aktivno bave traženjem posla.

Izvor: www.najstudent.com