Dobar uspeh i odlično urađen prijemni na pojedinim fakultetima nisu značili dobijanje indeksa i ulazak na budžet.
Sudeći po broju neophodnih bodova, brucošima je i ove godine najteže bilo da se izbore za mesto na Fakultetu organizacionih nauka, smer za Informacione sisteme i tehnologije, gde su brucoši sa 92 poena izvisili za budžet.
- Dobro sam uradio prijemni i bio sam vukovac u srednjoj školi. Imam 91 poen, što je odličan uspeh, ali sam upao na samofinansiranje. Znao sam da je ogromna konkurencija i zato sam se dobro pripremao za prijemni, ali nisam imao dovoljno sreće - priča B. M., čiji će roditelji morati da dignu kredit kako bi on nastavio školovanje koje košta 130.000 dinara.
Teško je bilo i kandidatima na ETF-u, na već dobro poznatom smeru Softversko inženjerstvo, gde samo 20 njih upada na budžet.
- Prvih devetoro na spisku je imalo po 100 poena, što je dodatno umanjilo drugima šansu da upadnu na budžet. Oni su svoje zagarantovano mesto dobili tako što su doneli nagrade sa najprestižnijih takmičenja iz matematike i fizike. Primamo ukupno 100 brucoša za ovaj smer, a ove godine se prijavilo njih 935 - kaže Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta, koji je svake godine jedan od najtraženijih u Srbiji.
Na Medicinskom fakultetu u Beogradu ove godine 450 budućih lekara dobilo je budžet, dok će njih 50 morati sami da plaćaju školovanje. To su oni koji su na prijemnom imali manje od 81 poena. Na novosadskom Medicinskom je bila slabija konkurencija. Niko nije ima 100 bodova, a sa 65 se upadalo na budžet.
- Iako je dosta nas moglo da upadne na budžet, to nimalo nije bilo lako. Našla sam se u onoj grupi za samofinansiranje i nažalost neću moći da nastavim školovanje jer moji roditelji nisu u mogućnosti da mi pomognu. Neću pokušavati da upišem drugi fakultet u septembru, već ću pauzirati jednu godinu - kaže Marija B. (19).
Za to vreme na Filozofskom
Jedan od najtraženijih fakulteta i ove godine je bio Filozofski i to smer Psihologija, ali je prvi brucoš na listi imao, za pojedine fakultete, skromnih 87 poena. Glavni krivac za to jeste čuveni test opšte informisanosti, na kojem je od 30 maksimalnih, samo jedan kandidat imao 23 poena.
Skočile granice za upis u gimnazije
Roditelji svršenih osmaka su juče bili u šoku kada su shvatili da im deca, sa solidnim poenima sa prijemnog ispita za srednje škole, neće upisati nijednu od željenih, jer su kvote skočile u odnosu na prošlu godinu. Učenici su liste želja pravili na osnovu rezultata iz prethodnih godina, ali se juče, za škole za koje je prethodne godine donja granica bila 50, granica pomerila na 80.
- Sinoć smo imali sreće da uđemo na sajt Ministarstva prosvete i vidimo rezultate pre nego što je pukao od posete. Moj sin nije raspoređen ni u jednu školu. Važno je to što su nas deca unezverena zvala sa različitih strana ne znajući šta se dešava i kako to da nisu prošli nigde, a pravili su listu želja onako kako im je rečeno. Donja granica bodova je naprasno skočila i to mnogo, ne za bod, dva, tri. U Zemunskoj gimnaziji je prošle godine na primer trebalo 56,76 bodova, a od juče su u nju upisana deca iznad 81,66 - kaže Ivana S., kojoj nije jasno na osnovu čega su kvote naprasno pomerene.
Nismo uspeli da dođemo do komentara u Ministarstvu prosvete, a u jednoj beogradskoj gimnaziji su poručili da bi deci trebalo zabraniti prepisivanje zbog koga su svi imali bolje rezultate nego ranijih godina.
