(Preuzeto sa sajta Telegraf - 16.12.2014. )
(Preuzeto sa sajta Telegraf - 16. 12. 2014. )
Velika matura, koja će zameniti polaganje prijemnih ispita na fakultetima, u našoj zemlji će najverovatnije biti uvedena 2019. godine.
Velika matura, ispit koji treba da zameni prijemne ispite za upis na fakultete, u Srbiji će biti uvedena najverovatnije 2019. godine, odnosno biće pomeranja i prvi put će je polagati generacija koja srednju školu upiše 2015/16. godine, najavljeno je danas na skupu "Informativni dan o maturi".
Ukoliko do 1. septembra 2015. bude završen koncept velike mature, polagaće se u maju 2019. rekla je na skupu pomoćnica ministra posvete Zorana Lužanin i podsetila da se na konceptu velike mature radi dve godine ali da Ministarstvo prosvete ne iznosi detalje do konačne verzije.
Na konceptu rade zavodi, biće još predmet rasprave i na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta, a po dosadašnjim predlozima imaćemo opštu, stručnu i umetničku maturu, u zavisnosnti od toga iz koje obrazovne ustanove srednjoškolci izlaze.
- Po svemu sudeći biće pomeranja u uvođenju velike mature zato što generacija koja upisuje prvu godinu srednje škole mora biti upoznata sa celim konceptom velike mature – rekla je Lužanin novinarima pre početka skupa, na kojem su svoja iskustva izneli stručnjaci iz Hrvatske i Slovačke, pišu "Novosti".
Ona je ukazala i na istraživanje rađeno među srednjoškolcima koje je pokazalo da oko 7.500 učcenika četvrtog razreda, koliko je učestvovalo u anketi, želi da fakultet upisuje kao što su upisivali srednju školu, preko liste želja, uz manje stresa i sigurniji upis onoga što žele.
Pri tome je dva i po puta više njih reklo "da" velikoj maturi od onih koji su se negativno izjasnili, rekla je Lužanin. Evoropska unija je, kako je rečeno, dala sredstva za izradu koncepta, pa u Ministarstvu prosvete žele da svaki korak bude dobro proračunat, posebno što ta novina treba da bude efikasna i ne preskupa.
Na skupu, u organizaciji Ministarstva prosvete, Fondacije Tempus – Erazmus, Kancelarije za Srbiju i Timom stručnjaka za reformu visokog obrazovanja, direktorka hrvatskog Nacionalnog centra za vrednovanje obrazovanja Maja Jukić istakla je da je u toj zemlji državna matura uvedena školske 2009/10. godine i do sada je sprovedeno pet ciklusa.
U početku su u Hrvatskoj imali tri a sada samo dva roka, letnji i jesenji. Oko 35.000 kandidata polaže državnu maturu svake godine, s tim što učenici gimnazija moraju polagati taj ispit, da bi završili srednje školovanje.
Na maturi su, kako je rekla, obavezna tri predmeta, maternji jezik, prvi strani jezik i matematika ali imaju i još 24 dodatna predmeta koja se biraju u zavisnosti od fakulteta koji srednjoškolac želi upisati i koliko je postigao tokom školovanja.
U Hrvatskoj se državna matura polaže u školama a ne na fakultetu.
Kontrole na samom ispitu su rigorozne i prošle godine jedan učenik je diskvalifikovan zbog unošenja mobilnog telefona iako je to "pomagalo" izričito zabranjeno. Inače, lani državnu maturu u Hrvatskoj nije položilo nešto više od 200 učenika.
Takođe, u Hrvatskoj svi fakulteti koji traže veštine imaju dodatne provere, na primer likovni i drugi. I na medicini postoji dodatni ispit i sastoji se od fizike, biologije i hemije.
Slovačka iskustva prenela je Miroslava Jurenkova iz Nacionalnog instituta za ovlašćenu evaluaciju obrazovanja Slovačke Republike, gde je matura uvedena 2005. godine.
Inače, prema planu koji je ranije bio na Nacionalnom prosvetnom savetu, koncept za gimnazije (opšta matura) podrazumeva da srednjoškolci na kraju cetvrte godine polažu obavezni i opcioni deo. U obaveznom delu su srpski, matematika, prvi strani jezik koji je ucenik ucio i izborni predmet, a u opcionom su dodatni predmeti koji su potrebni za upis na odredeni fakultet ili visoku školu.
I velika matura za srednje strucne škole imala bi obavezni deo (strucno-teorijski ispit, prakticni ispit, srpski jezik i izborni predmet) i opcioni (dodatni predmeti potrebni za upis na odredeni fakultet ili visoku školu). Matura za umetnicke škole sastojal bi se od teorijskog i prakticnog ispita, srpskog jezika, prvog stranog jezika i dodatnih predmeta potrebnih za upis na odredeni fakultet ili visoku školu.
Velika matura kod nas nailazi na otpor pojedinih fakulteta jer ne žele da ostanu bez prijemnih, koji za njih predstavljaju solidan izvor prihoda.
