Sistem funkcionisanja srednje škole i fakulteta je veoma različit. Počevši od terminologije koja se koristi, obaveze slušanja predavanja, načina provere znanja. Mnogi studenti, pored ovih direktno vezanih promena, podnose i neke životne promene, poput menjanja mesta stanovanja, započinjanje samostalnog života i mnoge druge. Zbog važnosti početnog perioda studiranja, neophodno je da se uspešno adaptirate na novonastale uslove. Nije lako promeniti navike koje ste imali prethodnih 12 godina, a upis na fakultet je već nekoliko meseci nakon završetka srednje škole. Da li je ovo dovoljno vremena da se stekne utisak o realnosti i preispitaju mogućnosti i želje? Ovo je često pitanje o kome se polemiše godinama unazad.
Ovaj blog ima za cilj da vam skrene pažnju na ovu temu pre nego što ovakvu adaptaciju i sami osetite na svojoj koži. U nastavku ćemo nabrojati koje su to osnovne razlike koje se primećuju između dva momenta koja su veoma bliska, četvrte godine srednje škole i početka studiranja osnovnih studija.
1. RAZLIKA U TERMINOLOGIJI
Više ne postoje časovi, sada imate predavanja i vežbe. Testove, kontrolne vežbe i pismene zadatke su zamenili kolokvijumi i ispiti. Sastave su zamenili seminarski radovi i elaborati, a domaće zadatke, projektni radovi i predispitne obaveze. Više nemate polugodišta, već imate semestre. U zavisnosti od fakulteta i usmerenja koje ste izabrali, bićete upoznati sa još mnogo terminologije studiranja.
2. RAZLIKA U ODRŽAVANJU NASTAVE
Dok je u srednjoj školi prisustvo na nastavi obavezno, na fakultetima uglavnom nije. Predmeti su pretežno podeljeni na predavanja i vežbe. U školi je uvek jedan profesor zadužen za ceo predmet, dok na fakultetu obično imate i profesore i asistente.
Način kominikacije je dosta formalniji kada je u pitanju fakultet. Profesori vas nazivaju kolegama i uglavnom vam persiraju. Nema puno prostora za pojedinačnu komunikaciju između određenog studenta i profesora. Uglavnom se za većinu pitanja profesoru obraćate putem mejla ili zakazujete konsultacije u tačno određenom terminu, nakon čega odlazite kod profesora u kabinet.
3. RAZLIKA U NAČINU VREDNOVANJA ZNANJA
Ocene se ne kreću više od 1 do 5, već od 6 do 10, i svaka ocena znači položen ispit. Ocena 5 označava da je polaganje bilo neuspešno. Ocenjivanje se obično vrši nakon obrađenog celokupnog gradiva jednog predmeta, na kraju semestra ili nakon odslušanog dela gradiva, ukoliko je tako osmišljen predmet.
Polaganja ispita su organizovana u rokovima kojih ima najčešće šest. Svaki put kada želite da izađete na neki ispit, morate to i prijaviti na sistemski način, međutim, pojavljivanje na ispitu koji ste prijavili nije neophodno. Svaki pokušaj polaganja ispita se evidentira.
Primetićete da vam studiranje pruža veću slobodu i samostalnost, ali zato sami snosite odgovornost prilikom donošenja bilo koje svoje odluke, a svaka pogrešna odluka nosi i svoje posledice.
Nadamo se da smo vam bar malo približili studentsku terminologiju. Ukoliko želite da pročitate savete iskusnih studenata, pročitajte naš prethodni blog koji je upravo na temu: “Kako bih spremala ispite kada bih ponovo bila student osnovnih studija.”
MEF je fakultet 21-og veka koji se trudi da ide u korak sa novim generacijama i pruži kvalitetno savremeno studiranje. Čak i pre odluke o upisu na osnovne studije, MEF otvara vrata sadašnjim maturantima, budućim brucošima, da dođu, upoznaju se sa fakultetom, počevši od samog prostora, savremene opreme za učenje, delova za odmor i zabavu, do pružanja svih potrebnih informacija o samom studiranju ili upisu na osnovne studije.
